Istorija filca: najstariji tekstil na svetu

Filc je tkanina koja nije tkana. Nastaje tako što se vlakna vune vodom, toplotom, sapunom i trljanjem zamrse toliko čvrsto da postanu jedinstven materijal. Za to nije potreban ni razboj ni vreteno. Zato mnogi istraživači smatraju da je filc najstariji tekstil koji je čovek napravio.

Zašto vuna uopšte postaje filc

Svako vuneno vlakno je prekriveno sitnim ljuspicama koje se preklapaju poput crepova. U toploj vodi sa sapunom ljuspice se otvaraju, a pri trljanju vlakna se pomeraju samo u jednom smeru i zakače se jedno za drugo. Posle dovoljno pokreta, rastresita vuna postaje gusta tkanina koja se više ne može razmrsiti. Detaljnije o tome pišemo u tekstu svojstva vune.

Prvi tragovi: Anadolija i stepe

Najstariji mogući tragovi filca potiču iz Čatal Hujuka u Anadoliji, jednog od najstarijih naselja na svetu, iz oko 6000. godine pre nove ere. Pouzdaniji nalazi su filcane kape iz Unutrašnje Mongolije, stare oko 3.800 godina (oko 1800. godine p. n. e.).

Najlepši drevni filc sačuvao je led. U sibirskim grobnicama iz 7. do 2. veka pre nove ere, u planinama Altaja, voda je prodrla u grobne komore i zamrzla se, pa je permafrost sačuvao odeću, nakit, zidne tapiserije i raskošne pokrivače za konje od filca. Najpoznatiji su nalazi iz grobnica kulture Pazirik; oni pokazuju da su nomadi pre oko 2.400 godina pravili filc izuzetne lepote, sa aplikacijama i ukrasima u boji.

Filc kao dom nomada

Za nomadske narode Centralne Azije filc nije bio samo odeća. Od njega su pravili jurte, prenosive kuće čiji su zidovi i krov prekriveni debelim slojevima filca, kao i izolaciju, podne prostirke, posteljinu i gotovo sve predmete u domaćinstvu. U kulturi velike stepe, u Mongoliji, Kazahstanu i Kirgistanu, izrada filca je i danas živa tradicija.

Legende o poreklu filca

Pošto je filc toliko star, niko ne zna ko ga je „izmislio“. Zato su nastale legende.

• Sveti Kliment i Sveti Hristofor: prema predanju, bežeći od progona, stavili su vunu u sandale da ih ne bi žuljale. Na kraju puta, od hoda i znoja, vuna se pretvorila u filcane čarape. Sveti Kliment se zato u Evropi smatra zaštitnikom filcara i šeširdžija.
• Nojeva barka: druga priča kaže da su ovce na barci linjale vunu, a životinje su je danima gazile po vlažnom podu, pa je Noje po izlasku našao pod prekriven filcom.

To su legende, ali obe tačno opisuju šta je potrebno za filc: vunu, vlagu, toplotu i mnogo pokreta.

Pust na Balkanu

U našem jeziku filc se zove pust, a njegova izrada pustovanje. Reč filc je iz nemačkog (Filz). Pust je na Balkanu korišćen za kape, obuću, prostirke i delove narodne nošnje. Srodan postupak, valjanje, koristio se za zgušnjavanje tkanog vunenog platna u čvrsto sukno u vodenicama valjaricama. O tome pišemo u tekstu valjarice, sukno i šajkača.

Filc danas

U 19. veku razvijeno je industrijsko igličasto pustovanje, gde mašine sa hiljadama igala sa zupcima zamrse vlakna bez vode. Iz toga se razvilo i ručno suvo pustovanje iglom, danas omiljena tehnika za figurice i natpise. Tradicionalno mokro pustovanje je, međutim, ostalo gotovo isto kao pre hiljadama godina: vuna, topla voda, sapun i ruke.

Upravo tako nastaju naše vunene kape za saunu, filc torbe i nakit. A ako želite da probate sami, pogledajte radionice pustovanja ili pročitajte vodič za mokro pustovanje.

Česta pitanja