Vuna: 8 svojstava zbog kojih je posebno prirodno vlakno

Sintetička vlakna su jeftina i lako se proizvode, ali ni posle sto godina razvoja nisu uspela da u potpunosti kopiraju ono što ovca radi prirodno. Evo osam svojstava vune koja stoje iza toga što se od nje i danas prave i odeća za planinare, i izolacija za kuće, i kape za saunu.

1. Vuna je od keratina, kao i naša kosa

Vuneno vlakno je proteinsko vlakno, izgrađeno od keratina, istog proteina od koga su ljudska kosa i nokti. Po tome se razlikuje od pamuka i lana (biljna celuloza) i od sintetike (plastika iz nafte). Zato vunu treba prati kao kosu: mlakom vodom i blagim šamponom.

2. Upija vlagu, a ne deluje mokro

Vuna je higroskopna: upija vodenu paru iz okoline u unutrašnjost vlakna. Prema Woolmarku, vuna može da upije do 35% svoje težine pre nego što počne da deluje mokro i da se lepi za kožu. Zato vunena odeća odvodi znoj od tela, a kapa za saunu prima paru i znoj, a ostaje prijatna.

3. Pri upijanju vlage oslobađa toplotu

Kada vuna upija vlagu, oslobađa toplotu (takozvana toplota sorpcije). Woolmark to ilustruje primerom: kilogram suve vune može da oslobodi toplotu koliko električno ćebe koje radi osam sati. To je jedan od razloga što se u vlažnoj, hladnoj vunenoj odeći i dalje osećamo toplije nego u pamučnoj.

4. Teško gori i ne topi se

Vuna je prirodno otporna na vatru. Prema činjenicama IWTO, vuna se pali tek na 570–600 °C, dok se pamuk pali na 255 °C. Poliester se topi na 252–292 °C, a najlon na 160–260 °C. Vuna se ne topi i ne kaplje. Njen granični indeks kiseonika je 25,2, što znači da joj za gorenje treba više kiseonika nego što ga ima u vazduhu (21%), pa se sama gasi i ugljeniše.

Zbog toga se vuna koristi u zaštitnoj opremi, u avionima i, u malom, u sauni, gde se nalazi blizu vrelih peći.

5. Zadržava manje neprijatnih mirisa

Prema Woolmarku, proteini bogati sumporom duboko u vlaknu vezuju molekule mirisa iz znoja, a upijanje vlage održava kožu suvljom, pa se bakterije sporije razvijaju. U ispitivanju sa Novog Zelanda vunene tkanine su zadržale 66% manje intenziteta mirisa tela od poliestera i 28% manje od pamuka. Praktična posledica: vunu treba ređe prati.

6. Ljuspice omogućavaju filcovanje

Pod mikroskopom vuneno vlakno nije glatko. Prekriveno je ljuspicama koje se preklapaju kao crepovi na krovu. Zbog njih se vlakno lakše kreće u jednom smeru nego u drugom. Kada vunu kvasite toplom vodom sa sapunom i trljate, vlakna „putuju“ i zakače se jedno za drugo, sve dok se ne zamrse u čvrst, gust materijal: filc ili pust.

Isto svojstvo je razlog zašto se vuneni džemper skupi u mašini na visokoj temperaturi, i razlog zašto od vune bez tkanja i šivenja može da nastane kapa za saunu. O tehnici pročitajte više u tekstu filcovanje i pustovanje: da li je to isto.

7. Elastična je i dugotrajna

Vuneno vlakno je prirodno talasasto i elastično: može da se istegne i vrati u prvobitni oblik. Zato vunena odeća manje gubi oblik i manje se gužva, a filc od vune traje godinama. Površinski sloj vlakna, epikutikula, tanka je voštana membrana koja štiti od habanja i usporava prodiranje tečnosti i fleka.

8. Obnovljiva je i biorazgradiva

Ovca svake godine daje novo runo. Na kraju upotrebe vuna se vraća prirodi: prema IWTO, u odgovarajućim uslovima vuneni proizvodi se u zemljištu gotovo potpuno razgrade za oko šest meseci. Gljivice i bakterije razlažu vlakno, a pošto vuna sadrži mnogo azota, oslobađa hranljive materije u zemlju.

Finoća: zašto neka vuna grebe, a neka ne

Debljina vlakna meri se u mikrometrima (hiljaditim delovima milimetra). Merino vuna ima vlakna od oko 11,5 do 24,5 mikrometara i zato je mekana. Domaće rase, poput pramenke, daju grublju, dužu vunu koja je idealna za ćilime, filc i predmete koji treba da traju. Više o tome u tekstu pramenka i srpska vuna.

Česta pitanja