Valjarice, sukno i šajkača: kako se u Srbiji valjala vuna

Do sredine dvadesetog veka, gotovo sve što je srpski seljak nosio nastalo je u kući: od domaće vune, predeno na preslici i tkano na razboju. Ali tkano vuneno platno je rastresito i ne štiti dobro od kiše i vetra. Da bi postalo pravo sukno, gusto, toplo i otporno, moralo je da prođe kroz još jedan postupak: valjanje.

Šta je valjarica

Valjarica, u raznim krajevima zvana i valjavica, valjanica ili stupa, je tradicionalni zanatski objekat u kome se vunena tkanina završno obrađivala. Posle valjanja tkanina je bila oprana, očišćena od slobodnih vlakana, zbijenija, jača i vodootporna.

Valjarice su pokretane vodom, pa su građene na brzim rekama i potocima, često uz vodenice. Voda je okretala točak koji je naizmenično podizao i spuštao teške drvene maljeve, do 200 kilograma. Maljevi su udarali i gnječili tkaninu u drvenom koritu, ponekad uz potapanje u sapunicu ili ispiranje.

Kako se valjalo sukno

Valjanje je bilo dug posao. Prema opisima, trajalo je od 24 do 30 sati, zavisno od tkanine i vrste obrade, u dve ili tri faze sa pauzama u kojima se tkanina premeštala. Tokom valjanja tkanina se skupljala i zgušnjavala, na isti način na koji se vuna pustuje, jer se vlakna zamršuju pod vodom i pritiskom.

Valjarice nisu radile tokom cele godine. Zavisile su od vode, pa su najčešće radile od marta do juna i od oktobra do decembra: leti bi reke presušile, a zimi zamrzle.

Odakle valjarice

Mehanizmi za valjanje tkanine na vodeni pogon poznati su u Italiji već u 9. veku i odatle su se proširili po Evropi. Na Balkanu su se pojavile posle vodeničarskog zanata, verovatno u kasnom srednjem veku. Neke su radile sve do kraja 20. veka, a danas su retke i često zaštićene kao etnografsko nasleđe.

Šajkača: kapa od valjane vune

Najpoznatiji srpski predmet od valjane vune je šajkača. Rađena je od čoje, gustog valjanog vunenog sukna, koje glavu drži na ujednačenoj temperaturi i leti i zimi. Ime je dobila po šajkašima, graničarima iz austrijske rečne flote, koji su na čamcima zvanim šajke čuvali Dunav i Tisu od upada.

U srpsku vojnu uniformu šajkača je uvedena propisom oko 1870. godine. Posle Prvog svetskog rata postepeno je postala deo narodne nošnje i u selima se nosila decenijama, a danas je jedan od simbola srpske tradicije.

Zanimljivo je da šajkača i kapa za saunu dele istu logiku: gusta valjana vuna izoluje glavu i od hladnoće i od toplote. Više o tome u tekstu zašto nositi kapu u sauni.

Od valjarice do pustovanja

Valjanje i pustovanje su srodni postupci. Valjanjem se zgušnjava već tkano platno, a pustovanjem od rastresite vune nastaje filc bez tkanja. Oba se oslanjaju na isto svojstvo vune: ljuspice na vlaknu koje se pod vodom, toplotom i pritiskom zakače jedna za drugu. Razlike između termina objašnjavamo u tekstu filcovanje, pustovanje, valjanje: šta je šta.

U Woolkici čuvamo taj stari princip: naše kape za saunu i filc radovi nastaju ručno, vodom i pokretom, kao nekad.