Pirotski ćilim: tkanje koje nema naličje

Među svim tkanim predmetima sa naših prostora, jedan je poznat daleko van granica Srbije: pirotski ćilim. Tkaju ga ruke tkalja sa Stare planine, na uspravnom razboju, od domaće vune, i to tako da nema lice i naličje, već dva ista lica.

Dva lica, bez naličja

Glavna odlika pirotskog ćilima je da nema naličje. Obe strane su potpuno iste, pa se ćilim može okrenuti i koristiti sa bilo koje strane. To se postiže posebnom tehnikom tkanja, takozvanim klečanjem, na uspravnom razboju, gde tkalja nit potke obavija oko niti osnove tako da šara izađe jednako na obe strane.

Šare i simboli

Pirotski ćilim je poznat po geometrijskim, stilizovanim šarama i jakim bojama. Svaka šara ima svoje ime i značenje. U katalog pirotskog ćilima uneto je 122 šare i 96 ornamenata. Među figuralnim motivima su gušter, plamen, tiče, škorpion i jelenak, a među biljnim razgranato drvo, đulovi i venci. Do kraja 19. veka ćilimi su bojeni prirodnim, biljnim bojama. Dominira crvena u više nijansi, a plava se dobijala od prirodnog indiga.

Istorija ćilimarstva

Ćilimarstvo na Staroj planini ima dugu tradiciju, a kao zanat se najviše razvilo tokom 19. veka. Tada je u Pirotu i okolini ćilime tkao veliki broj žena, a znanje se prenosilo sa majke na ćerku. Tkalje iz Pirota koje su se udavale u druge krajeve, na primer u Knjaževac i Dimitrovgrad, prenosile su veštinu i tamo.

Pirotski ćilim je izlagan u Beču već 1886. godine, a od 1904. do 1940. predstavljen je na 26 sajmova i izložbi, između ostalog u Londonu, Parizu, Berlinu, Milanu, Barseloni i Amsterdamu.

Zaštita: nacionalno blago

• Od 2002. godine pirotski ćilim je zaštićen kao proizvod sa geografskim poreklom.
• Godine 2012. upisan je u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Tkalja je danas sve manje, pa se u Pirotu ponovo organizuje obuka za tkanje ćilima, da zanat ne bi nestao.

Vuna za ćilime

Za dobar ćilim potrebna je dobra vuna: duga, jaka i sjajna. Na ovim prostorima tradicionalno se koristila vuna domaće ovce pramenke, čiji fino-vunasti sojevi, poput pirotske i svrljiške, daju kvalitetno vlakno za tradicionalne zanate poput tkanja ćilima. Više o domaćim ovcama pročitajte u tekstu pramenka i srpska vuna.

Tkanje danas

Ručno tkanje nije samo za muzeje. Isti princip, preplitanje osnove i potke, koristimo u Woolkici za tkane šnale, torbe i šešire. Pogledajte naše tkane radove ili dođite na radionicu tkanja na razboju.