Ko ne sme u saunu: kontraindikacije i mere opreza

Za većinu zdravih odraslih sauna je bezbedna, ali nije za svakoga i nije za svaki dan. Medicinski pregledni rad navodi tri jasne kontraindikacije: nestabilnu anginu pektoris, nedavni infarkt i tešku stenozu aortnog zaliska, a svima važi pravilo da se u saunu ne ide pod dejstvom alkohola i kada ste bolesni.

Ovaj tekst skuplja ono što se može potkrepiti izvorima: šta kažu pregledni radovi i velike zdravstvene institucije, a šta nema dovoljno dokaza. Nije medicinski savet. Ako imate srčanu, krvnu, bubrežnu ili neku drugu hroničnu bolest, ili uzimate lekove, o saunama razgovarajte sa svojim lekarom pre prve posete.

Ko definitivno ne sme u saunu?

Pregledni rad „Benefits and risks of sauna bathing“ (American Journal of Medicine, 2001) navodi tri kontraindikacije: nestabilna angina pektoris, nedavni infarkt miokarda i teška aortna stenoza. Isti rad navodi da je sauna bezbedna za većinu ljudi sa koronarnom bolešću sa stabilnom anginom ili starim infarktom.

Harvard Health se uklapa u ovu sliku: osobe sa nestabilnim bolom u grudima, slabo kontrolisanim visokim pritiskom ili drugim ozbiljnim srčanim problemima treba da izbegavaju saunu. Cleveland Clinic dodaje nedavni srčani ili moždani udar. Koliko tačno „nedavno“ traje nije jedinstveno određeno u izvorima koje sam proverio, pa to odlučuje kardiolog.

• Nestabilna angina (bol u grudima koji se menja ili javlja i u mirovanju).
• Nedavni infarkt ili moždani udar.
• Teška stenoza aortnog zaliska.
• Slabo kontrolisan visok pritisak.
• Akutna bolest ili temperatura. Harvard navodi: ne idite u saunu kada ste bolesni.
• Pod dejstvom alkohola. Više o tome niže.

Sme li u saunu neko ko ima srčanu bolest?

Odgovor je „možda“, i zavisi od stanja. Harvard Health navodi da se sauna i vruće kupke čine bezbednim za osobe sa stabilnom srčanom bolešću pa čak i blagom srčanom insuficijencijom. Pregled iz 2006. u International Journal of Circumpolar Health zaključuje da kupanje ne deluje posebno rizično kod bolesnika sa hipertenzijom, koronarnom bolešću i srčanom insuficijencijom koji su lečeni i stabilni.

Jedna mala laboratorijska studija (2016) pratila je 37 muškaraca: 12 sa hroničnom srčanom insuficijencijom, 13 sa koronarnom bolešću i 12 zdravih. Posle dva ulaska u finsku saunu na 80 °C i uranjanja u hladnu vodu od 12 °C svi su dobro podneli proceduru, bez prekomernog porasta aktivnosti simpatikusa i bez složenih aritmija. To je ipak kratak, nadgledan eksperiment u zdravstvenoj ustanovi, a ne dokaz da je sauna bezbedna kod kuće za svakog srčanog bolesnika.

Sauna i alkohol: zašto je to najčešći uzrok nesreća?

Pregledni rad iz 2001. kaže da su iznenadne smrti u sauni retke, ali da alkohol u sauni povećava rizik od pada pritiska, aritmije i iznenadne smrti i da ga treba izbegavati. Finski rad iz 1988. (Ylikahri i saradnici) procenio je da je alkohol faktor u oko 20 do 25 smrti godišnje povezanih sa saunom u Finskoj, i opisao povrede, nesvesticu i utapanja pri kupanju posle saune. Autori su istakli da ovu interakciju nije dovoljno proučavana, pa se zaključci delom zasnivaju na pretpostavkama.

Noviji podaci su iz Koreje: analiza 103 smrti u sauni (2008 do 2015) pokazala je da je 76 preminulih imalo alkohol u krvi od 0,08% ili više. Činjenica da je većina bila pod uticajem alkohola ne dokazuje uzrok, ali se uklapa u upozorenja. Harvard Health savetuje da se alkohol i lekovi koji otežavaju znojenje izbegavaju pre i posle saune.

Kako sauna utiče na krvni pritisak i lekove?

Toplota širi krvne sudove, pa pritisak tokom saune obično pada. Zato je najčešći praktičan problem vrtoglavica pri ustajanju. Pregled iz 2006. navodi da lekovi u opštem smislu nisu problem tokom kupanja, osim lekova za sniženje pritiska koji mogu da dovedu do ortostatske hipotenzije posle kupanja. Zato posle saune ustajte polako i sedite pre nego što se tuširate hladnom vodom.

Harvard Health savetuje i da se izbegavaju lekovi koji smanjuju znojenje i tako povećavaju rizik od pregrevanja, a Cleveland Clinic preporučuje svakome ko uzima lekove da pita lekara. Ne postoji lista koju možemo da potkrepimo jednim izvorom, pa vas ovde upućujemo na farmaceuta ili lekara za vaše konkretne lekove.

Kad sauna dolazi u obzir, pročitajte kako vunena kapa za saunu štiti glavu i kosu od vreline.

Smeju li trudnice u saunu?

Ovde su izvori delimično neusaglašeni. Pregled iz 2001. navodi da je sauna bezbedna u nekomplikovanoj trudnoći zdravih žena, a pregled iz 2006. da u trudnoći, osim kod toksemije, nisu nađeni neželjeni efekti i da kupanje nije teratogeno. Cleveland Clinic ipak savetuje trudnicama i ženama koje pokušavaju da zatrudne da prvo pitaju lekara.

Zaključak: dokazi su uglavnom stariji, finski i bez velikih kontrolisanih studija, a pregrevanje i nesvestica nisu zanemarljivi. Ako ste trudni, ne idite u saunu bez saglasnosti svog ginekologa.

A deca i stariji?

Pregledni radovi navode da je finska sauna dobro podnošljiva zdravim ljudima od detinjstva do starosti, ali deca zahtevaju poseban oprez i nadzor, što detaljno objašnjavamo u tekstu sauna, imunitet i deca. Cleveland Clinic savetuje da osobe starije od 65 i mlađe od 16 godina prvo pitaju lekara.

Kada odmah izaći iz saune?

Harvard Health daje jednostavno pravilo: ako se tokom saune osećate loše, izađite. To znači bez „još jednog minuta“. Izađite, sednite ili legnite u hladnijoj prostoriji, polako pijte vodu, a ako se javi bol u grudima, jaka vrtoglavica, nesvestica ili otežano disanje, pozovite hitnu pomoć. Ovaj deo je zdrav razum, a ne preporuka iz jednog citiranog izvora.

Kako izgleda bezbedna rutina za zdrave odrasle (trajanje, hlađenje, voda), opisujemo u tekstu kako pravilno koristiti saunu. Šta studije zaista pokazuju o dobrobitima saune, objašnjava tekst zdravstvene prednosti saune. Koliko je opasno hlađenje u hladnoj vodi posle saune, razmatramo u tekstu sauna i hladna voda.

Šta ovi izvori ne mogu da kažu

• Pregledni radovi se oslanjaju na male, često nekontrolisane studije, a pregled iz 2006. izričito traži kvalitetnije eksperimente sa ispitanicima koji nisu navikli na saunu.
• Sistematski pregled iz 2018. našao je 40 kliničkih studija sa 3.855 učesnika, od kojih je samo 13 bilo randomizovano, i traži više podataka o neželjenim efektima.
• Većina podataka dolazi iz Finske i odnosi se na klasičnu finsku saunu, ne na infracrvenu kabinu ili tursko kupatilo.

Zato je pravi odgovor na pitanje „ko ne sme u saunu“ uvek individualan, a poslednja reč pripada lekaru koji poznaje vašu istoriju bolesti.

Česta pitanja